Watch
Почетна

Благовести

Када се Пресветој Деви навршило 11 година пребивања у храму у Јерусалиму, односно 14 година од рођења, свештеници су јој саопштили да, по закону, више не може да остане ту него да је дужна да ступи у брак. Али она им је одговорила да се посветила Богу и да жели да остане девојка до смрти. Тада првосвештеник Захарија сабра 12 безжених људи из племена Давидова да би једноме од њих уручили Деву Марију. И уручили су је старцу Јосифу из Назарета, који јој је био сродник. У Јосифовом дому Пресвета Дева је наставила да живи као у Соломоновом храму, у молитви и рукодељи. Али, када се навршило време које је прорекао пророк Данило, јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће родити Сина Божијег.

ФОТО: Љ. Д.

 

Слава Храма

На дан славе у препуном храму Светог Симеона Мироточивог, свету архијерејску Литургију служио је Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Радич Радичевић, старешина Саборног Храма Петар Лукић, свештенсто храма. Благољепију богослужења допринео је хор при храму.

После резања славског колача, старешина храма протојереј-ставрофор Радич Радичевић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију. Том приликом, истакнута је благодарност и свим приложницима који несебично, на првом месту долазећи и учествујући на светим богослужењима, доприносе развоју црквеног живота храма. Грамате Његове Светости Патријарха уручене су добротворима храма Светог Симеона Мироточивог.

Галерија фотографија-Фото Љ.Д.

 

,,Божански сусрети'' - Интервју - Просветионик

Света Гора је царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, Славопој Христу без умора, смрт без жаљења.

Владика Николај Велимировић

Јерођакон Силуан, сабрат манастира Григоријат на Светој Гори, богослужио је 6. фебруара 2022. године у Храму Св. Симеона Мироточивог на Новом Београду. Након недељне литургије, у парохијском дому је организован разговор верника са светогорским монахом, домаћин је био протојереј-ставрофор Радич Радичевић.

Имали смо част и ретку привилегију да чујемо казивање оца Силуана. Било је прича о разним темама које су интересовале велики број верника: од свакодневних проблема савремног друштва до живота монаха на Светој Гори, а потом и разјашњења појма јуродивости. Нажалост, није било довољно времена за широк спектар тема и дилема, стога смо замолили оца Силуана за кратак разговор и конкретне поруке младим људима.

 Оче Силуане, захваљујемо што сте издвојили време за „Просветионик”.
 
 Благодаран сам и ја, позвали су ме оци у Храм Св. Симеона Мироточивог, данас је заиста леп дан, недеља, било је много људи, нисам очекивао да ће бити тако посећен скуп након литургије у прелепој новој сали…
 
 
 На скупу је било много заинтересованог младог света. Која је Ваша порука младим људима који имају све више изазова?
 
 У својим обраћањима, посебну пажњу посвећујем младим људима. Млади, за разлику од старијих, немају довољно искуства. Старији имају већу духовну и животну зрелост, веће хришћанско искуство и наравно, лакше могу да се снађу у животу. Млади људи су данас на једном великом крсту. Не само млади људи у Београду, него и у целој Србији и шире. Из више разлога су млади данас на крсту јер имају много изазова, а немају искуства. А искуство се стиче, не пада са неба, али Господ је дошао из свог небеског седишта, из свог небеског пребивалишта да опитно учествује у нашем животу. Управо тај опит је јако битан за све нас јер опитом се стиче искуство.

За младе људе је најбитније да имају поткрепљење! Ја не волим ту реч самоуверење, самопуздање. Јесу то лепе речи, али ми не звуче хришћански. Адекватније би било богопознање, богоуверење. Ми имамо самопоуздање само ако верујемо у Христа – који је жив, који је васкрсао и увек је са нама, на свакој служби, на свакој литургији. У нашој души после крштења, Господ је са нама, у нама, у Духу Светом. Ми на Светој Гори не причамо много и не понављамо стално да је Господ са нама. То се тамо осећа, то се подразумева.

 Имате ли конкретене савете за младе људе који су данас све депресивнији?
 
Враћајући се са литургија и служби а боравећи у Београду, много људи видим ових дана, гледају у земљу, потиштени су… Морамо живети богопоуздање, христопоуздање, оживети у себи!

Не уздајмо се само у себе него: уздајмо се у себе, али само уколико је и Христос са нама – јер без Христа не можемо ништа! Господ нас зове да користимо његову неисцрпну љубав. То је порука за младе људе, али и за све нас: да не жалимо себе, да не затварамо себе.
Дакле, отворимо се према Христу, али и према ближњима. Једноставно, ујутру кад се пробудимо, не морамо одмах да узимамо телефон него дајте да изговоримо неколико молитава: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!
Посветимо прве тренутке ума и разума – Христу. Најлепше нешто што може да нам се деси ујутру је да се помолимо, а Христос једва чека да га зовемо. Ето, то је порука. Уздигнутог чела, са Христом, не плашећи се, него уздајући се у Христа и са вером! Христоверност, христопоуздање – то је наша нада, то је наша радост.

Верујмо, јер свака реч Јеванђеља је светлост, свака реч Христова је светлост а светлост је вечност, а вечност је бесмртност а бесмртност је Христос – и ми смо због тога створени.
 
Разговор водиле Драгана Литричин Дунић и Мирјана Пајић
 
 
Још чланака...
Страна 2 од 35

Изградимо Цркву!

Црквени календар

Crkvenikalendar

Црквени гласник

Crkveniglasnik

Каћин посни кувар

Posnikuvar

Тренутно је

Имамо 24 гостију на мрежи