Sveti Simeon

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.

Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело, тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше петнаест степеница. Родитељи дигоше Деву на прву степеницу, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку, уведе је не само у храм него у Свјатаја Свјатих тј. у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње.Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дому, а Пресвета Дева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних девет година. Док јој беху родитељи живи, посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку дванаест година би дата светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

ИЗВОР: Црквени гласник 176

Галерија фотографија:

Ваведење Пресвете Богородице

{gallery}vavedenje16{/gallery}

Фото: Љ. Д.

Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи.

Поводом празника прослављања Чудотворне иконе Пресвете Богородице Страдалне, Светом архијерејском Литургијом началстовао је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори Радич Радичевић и Станко Трајковић, јереји Невенко Сукур и Милош Марковић, протођакони Стеван Рапајић и Дамјан Божић и ђакон Милош Велимир. На крају свете Литургије, Његова Светост је освештао славски колач и кољиво које је припремила гђа Станимирка Свичевић са породицом. Потом је одржан помен свим ктиторима, задужбинарима и приложницима.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано је уручио Патријаршке грамате за показану несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, посебно на уложеном вишегодишњем труду и залагању приликом изградње овог храма и донацијама, следећим добротворима: Браниславу Поповићу, Драгославу Милатовићу, Слободану Лазићу, Југославу Јањићу, Милану и Љиљани Вуковић, као и захвалнице ове светиње породицама Комарица, Лепосавић, Јокић, Ражнатовић и Андрејевић.

Старешина храма протојереј-ставрофор Радич Радичевић уприличио је послужење у Парохијском дому за све служашче и госте.

Аудио: Беседа Његове Светости (радио Слово љубве)

Извор:  http://www.spc.rs

Галерија фотографија:

Прослава иконе Богородице Страдалне

{gallery}Bogorodicastradalna16{/gallery}