Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању на празник Преподобног Симеона Мироточивог, 26. фебруара 2023. године у цркви посвећеној овом светитељу на Новом Београду.
Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа викарни Епископи марчански Сава и хвостански Алексеј, главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, директор Патријаршијске управне канцеларије архимандрит Данило, архимандрит Василије Костић, архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске Патријаршије, свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
Говорећи о прочитаном јеванђелском зачалу, Првојерарх Српске Православне Цркве нагласио је да Господ обраћајући се својим ученицима и народу који Га слуша, али и нама, упозорава да је праштање оно што нам отвара пут ка Богу и да је праштање простор и место у коме борави благодат Божија, да је то пут којим Господ долази до нас. Опростимо другима, опростимо ближњима, опростимо људима, не зато да би они нама опростили, него због тога што је то неопходно како бисмо могли да разумемо реч Божију и како бисмо се отворили за благодат Божију.
Знамо добро колико је тешко да живимо слободно, да имамо мир у души, да имамо истинску и праву радост онда када имамо помисао против некога, макар та помисао била и оправдана, али та помисао која не може да нам дозволи да орпостимо нас чини као сужње, као робове. И чак и онда када смо далеко од оних против којих имамо неке помисли, а камоли оних које мрзимо и којима не можемо да праштамо, на које смо љути, чак и када их не видимо, чак и када је прошло много времена, уколико се нисмо праштањем ослободили, ми смо сужњи. У немогућности да опростимо, нема мира и нема радости у нашој души. Оног тренутка када смо опростили, ми смо се ослободили, рекао је Патријарх Порфирије.
Патријарх српски нагласио је да нам у овој причи Господ објашњава како треба да постимо, наравно, имајући у виду правила која нам Црква човекољубиво поставља пред нас, али да знамо да правила нису циљ, да пост није нешто што се своди на оно што је спољашње, ни у ком случају није дијета и не тиче се нашег спољашњег изгледа. Пост је само средство, пут, који нас води до циља, а то је Христос, заједница са Њим и то је наш ближњи. Зато, у посту треба водити рачуна о духу поста, о суштини поста, а суштина је борба против егоизма и самољубља, што је предуслов оног што је циљ поста, а што смо малопре навели, а то је љубав према Богу и ближњем. Зато треба постити у сагласју са правилима која Црква поставља, али пре свега, у складу са духовним саветима свештеника који су наши духовници, а они ће најбоље знати заједно са нама да процене која је то наша мера. Пост треба да нас учини милостивима, да имамо милостиво срце, баш као што је Бог милостив у односу на нас.
У трећем делу ове приче коју смо чули, Господ каже да сабирамо себи блага на небу. Говори о иметку, али не говори о материјалним стварима само, него опет говори о духу. Он вели - Тамо где је срце ваше, тамо је и благо ваше. Дакле, оно чему се радујемо, оно о чему размишљамо и чиме смо опседнути, то је наше благо, јер је наше срце привезано за оно што нас успокојава, што нам доноси мир и радост и ако за извор мира и радости, за извор среће, прогалсимо било шта друго у своме срцу, а не Господа, онда ће наше срце бити везано за спошљање, мање вредне ствари од онога што је суштина живота. Ако смо везали своју душу за Христа и Он постао наше благо, онда ће све остало добити свој смисао и своје место, рекао је Његова Светост.
На крају светог евхаристијског сабрања, поводом храмовне славе освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.
Извор: tvhram.rs
