Watch
Почетна

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН

 

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: «Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма».

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин. Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

ВИДЕО - Читање Апостола - вероучитељ Небојша

МЕТА - Галерија фотографија

Фото - видео: Љ. Д.

 

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - МАЛА ГОСПОJИНА

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени.Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Св. праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.

Опширније...
 

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она Светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

Опширније...
 

Света Литургија на дан иконе Богородице Страдалне

Поводом празника прослављања Чудотворне иконе Пресвете Богородице Страдалне, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског. Саслуживало је свештенство храма Светог Симеона Мироточивог у присуству великог броја верника. 

Беседа Епископа топличког г. Петра - ТВ Храм

ПРОСЛАВЉАЊЕ БОГОРОДИЦЕ
У Православној цркви једино се Христос прославља више од Богородице. Господ Христос и Његова чудесна Богомајка су за молитвено осећање православне Цркве Два нераздвојива Бића. Поред свакодневневних прослављања, Црква је установила и посебне дане - празнике током године којима се Она прославља.

Опширније...
   

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Треће године проповедања на земљи, Господ Исус Христос је Својим ученицима све чешће говорио о Свом блиском страдању, али и Својој слави након страдања на крсту.  

Да се због најаве Његовог страдања ученици не би сасвим раслабили и да не би отпали од Њега, Господ им је делимично показао Своју Божанску славу. И зато, узе са собом Петра, Јакова и Јована и са њима ноћу изађе на Тавор где се пред њима преобрази: „и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост“ (Мт. 17, 2). И појавише се поред њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. Господ је ученицима много пута показао Своју Божанску моћ, а на Тавору им је показао и Своју Божанску природу.

Галерија фотографија - линк 

 
Страна 1 од 39

Изградимо Цркву!

Црквени календар

Crkvenikalendar

Црквени гласник

Crkveniglasnik

Житије Светог Симеона Мироточивог

САЈТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА СПЦ

Радио Слово Љубве

ТЕЛЕВИЗИЈА ХРАМ

ТВ ХРАМ

Каћин посни кувар

Posnikuvar

Тренутно је

Имамо 25 гостију на мрежи