Watch
Home

НЕДЕЉА ТРЕЋА ПОСТА – КРСТОПОКЛОНА

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи Крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и Крсне смрти Исуса Христа. Изношење Крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане....

Извор: Црквени гласник 190

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

 

НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА

Хришћанство је препородило свет и под упливом његових божанских идеја слави се и велича данашњи нараштај. А та слава и величина данашњег света, шта је друго ако не венац славе на нашој глави - али венац, који је стекла победа наших богоносних Отаца, а за благо и срећу нашу? Но кад би било могуће да се Христови Апостоли, да се црквени учитељи и свети оци врате натраг у овај свет, који је помоћу хришћанства пун напретка, који по своме опредељењу непрестано тежи за напретком и који се већ могао уверити, да без хришћанства нема напретка, а међутим хришћанско благочашће тако осетно занемарује - кад би велимо било могуће, да се они велики и славни црквени учитељи врате к› нама, е да ли не би требало, да опет из основа Христовој вери верне уче, да опет од самог почетка Православље православнима проповедају? Православље је помоћник свију наука, Православље благосиља вештине и проналаске, оно освећује слободу мисли и удружења, оно налаже узајамно потпомагање, оно ујамчава личну и општу сигурност, оно чува светињу части, имена и слободе, оно је напредак за којим цео свет тежи...

Извор: Црквени гласник 188

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

 

Преподобни Симеон Мироточиви - слава храма

Преподобни Симеон Мироточиви (Стефан Немања) - Када је утврдио државу и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, Светом Георгију, Светом Теодору, Претечи и Светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског, служио је Свету Архијерејску Литургију на дан храмовне славе.

Извор: Црквени гласник 187

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

 
Још чланака...
Страна 5 од 15

Изградимо Цркву!

Црквени календар

Crkvenikalendar

Црквени гласник

Crkveniglasnik

Каћин посни кувар

Posnikuvar

Тренутно је

Имамо 24 гостију на мрежи