Watch
Home

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети

Васкрсењем Лазара Исус Христос је пројавио Своју Божествену силу и славу и уверио своје ученике и све, у предстојеће Своје Васкрсење и опште Васкрсење умрлих у дан Суда Божијег. Празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим спада у ред великих празника, али нема ни предпразништва ни попразништва, јер је окружен данима поста Свете Четрдесетнице и Страстне седмице. Лазарева субота и Цвети су прелаз од Четрдесетнице ка Страстној седмици.

Извор: Црквени гласник 193

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

 

Лазарева субота

Субота Св. праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице - данашње врбове њихова су замена. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врби- ца) прослављала се и као школска свечаност. У нашим храмовима у поподневним часовима служи се вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Извор: Црквени гласник 192

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

 

БЛАГОВЕСТИ

 

Б л а г о в е с т и - то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос. Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковерна, као наша прамати Ева. На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула «Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!» Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.

Извор: Црквени гласник 192

 
Још чланака...
Страна 3 од 13

Изградимо Цркву!

Црквени календар

Crkvenikalendar

Црквени гласник

Crkveniglasnik

Каћин посни кувар

Posnikuvar

Тренутно је

Имамо 22 гостију на мрежи