Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих. У ову суботу су михољске пред Михољдан, а јесење, митровске су у суботу пред Митровдан, зимске задушнице су у суботу пред Месне покладе а летње су пред Духове. Задушнице увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се доноси кувано жито – кољиво, вино и списак имена упокојених које свештеници после Свете Литургије, служећи парастос, читајући помињу. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца.
Извор: Црквени гласник 302
