Watch
Home Архива УПРАВА ХРАМА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ ПОЗИВА ВАС НА ЛИТУРГИЈСКУ ПРОСЛАВУ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ СТРАДАЛНЕ

УПРАВА ХРАМА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ ПОЗИВА ВАС НА ЛИТУРГИЈСКУ ПРОСЛАВУ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ СТРАДАЛНЕ

  1. август (субота) : 17 часова – БДЕНИЈЕ у наставку СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА 

(за ову Св.Тајну потребно је донети у храм 1.кг.брашна; 1.литар уља и на папиру написана имена Ваших живих која желите да поменемо током молитве).

  1. август (недеља):   ПРОСЛАВЉАМО ИКОНУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ коју називамо"СТРАДАЛНА"

Са почетком у 08:30 Свету Архијерејску Литургију у нашем храму служиће Његова Светост Патријарх Српски Господин Господин Иринеј. 

После Свете Архијерејске Литургије и освећења славског колача биће служен парастос упокојеним добротворима овог светог храма.

Истог дана  у 17:00. часова, биће служен акатист Пресветој Богородици .

  1. август (понедељак)  у 17:00 часова бденије уочи празника Успења Пресвете  Богородице. 
  2. август (уторак) у 09:00. часова  Света Литургија на празник Успења Пресвете Богородице.

Драги парохијани позивамо Вас да у што већем броју узмемо молитвеног учешћа на Светим Богослужењима у овим данима Госпојинског поста.  

 

 У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.

Свако помињање поста подразумева и истицање нераскидиве везе са Светом Евхаристијом, јер је сваки пост је сасавни део литургијског живота. Сваки подвиг Хришћана у посту и молитва своју пуноћу добија у активном учествовању у Светој Литургији, будући да пост сâм по себи никада није био индивидуални чин, већ је увек био поткрепљен литургијским опитом Цркве, добијајући у литургијском сабрању своју круну.

ИКОНА БОГОРОДИЦЕ СТРАДАЛНЕ (СТРАСНЕ)

Тип Богородице која држи Христа, престрашеног символима страдања, који показује један или два анђела, познат је у византијском сликарству барем од 12. века, али композиција која предочава Христова страдања веома је ретка. Током 15. века, а и касније, ова се тема често, у потпуно истом облику, понављала на приличном броју икона. Пошто неки од најбољих носе потпис Андрије Рицоса, стари утврђени тип иконе се сасвим ис правно приписује овом значајном сликару, који уз своје име додаје Де Кандија увек када је његов потпис написан на латинском. (Андрија Рицос умро је око 1492, познат је по неколико великих потписаних или непотписаних икона Богородице Страдалне (Страсне) које су рађене у византијској традицији. Овој групи припада икона Богородице Страдалне из цркве Светог Влаха из далматинског града Стона.)

Композиција ове иконе без сумње је византијска. Њен беспрекорни изглед није лишен уздржане нежности у Христовом дирљивом држању и покрету. Богородица Страсна је иконграфски тип мајке Божије, приказане у пуној фигури или допојасно, с Христом дететом у наручју. Обично је жалосног лика, јер предосећа будуће страдање Сина, које најављују један или два лебдећа анђела, који приносе Христу оруђа његовог будућег страдања, што је, и поред могућих одступања, основна карактеристика овог типа. Када су приказана два анђела с инструментима страсти, они су уобичајено у горњем делу представе и то симетрично, по један с обе стране у односу на младенца. Један обично носи крст и клинове, а други зделу с копљем и трском. Младенац, уплашен од предзнака своје будуће патње, привија се уз мајку. Богородица, мислећи на мученичку смрт свог Сина, присно грли своје дете које, обузето сродним емоцијама, прибегава заштити своје мајке. ( Извор: Азбучник православне иконографије и градитељства, Зоран М. Јовановић)                                                                                                                                                  

ПРОСЛАВЉАЊЕ БОГОРОДИЦЕ

У Православној цркви једино се Христос прославља више од Богородице. Господ Христос и Његова чудесна Богомајка су за молитвено осећање православне Цркве Два нераздвојива Бића. Поред свакодневневних прослављања, Црква је установила и посебне дане - празнике током године којима се Она прославља. (У току је пост у част њеног Успења.) Један од видова прослављања Пресвете Богородице јесте сликање и поштовање њених икона. У нашем народу најзначајнија је икона Пресвете Богородице Тројеручице која се, као и Владимирска икона Мајке Божије (помиње се и у септембру), празнује у јуну. У Православном црквеном календару прослављају се Богородица Тихвинска у јулу, Богородица Почајевска и Смоленска Одигитрија као и Богородица Страдална (Страсна) у августу, Богородица Донска у септембру, Богородица Иверска у октобру, а Богородица Казанска и Богородица Свих жалосних Радост у новембру, Богородица Знамење у децембру. У јануару се празнује Икона Млекопитатељица, а Источни Петак у првој недељи по Васкрсу. Названа је и већом од Светиње над Светињама, непоколебиви стуб Цркве, душа спасење. У канону Пресветој Богородици који хришћани читају при тузи и болести, каже се да је Она једина нада, као родитељка добротвора и сама је постала извор добротворства, јер и Она све може, родивши Силног у крепости Христа; извор милости, бездан милосрђа. Она је мајка Бога, а тиме и мајка свега божанског, свега светог, свега небеског, свега најбољег. Али и мајка сваког који жели да крене путем спасења, путем који води њеном Сину првенцу, Логосу Божијем, Исусу Христу Спаситељу. (Извор: Гласник 80)

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

Свете тајне су свештенослужитељске радње у којима на видљив начин примамо благодат невидљивог Светог Духа. Има их седам. Неке су обавезне и свеобухватне за све вернике: Крштење, Миропомазање, Покајање и Причешће; Брака за већину верника, Свештенства за клир црквени; а Јелеосвећења за болеснике (телесне и духовне).У Светој тајни јелеосвећења Бог Дух Свети, силази у помоћ када се живот човечији нађе у великој невољи и опасности од болести и немоћи. Окрепљује, снажи и лечи болесника. Циљ ове Свете тајне је опраштање грехова и повратак здравља оболелог. „Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди“. (Јн. 5, 14). Ова Света тајна је установљена и у живот Цркве уведена од стране Светих Апостола. „И демоне изгоњаху и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху“. (Мк. 6, 13)Света тајна јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника, a болест овде подразумева обољење душе или тела.Божија благодат у овој Светој тајни лечи тело од његове немоћи и чисти душу од њених грехова.Ова Света тајна се врши у Цркви од Христовог времена. По заповести Христовој апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље, и међу другим људима и „помазивали јелејем многе болеснике и лечили их“ (Мк. 6, 13). Вршење ове Свете тајне пренесено је на епископе и свештенике заповешћу апостола. Свети апостол Јаков пише сасвим јасно: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се“ (Јк. 5, 14-15)

 

Изградимо Цркву!

Црквени календар

Crkvenikalendar

Црквени гласник

Crkveniglasnik

Каћин посни кувар

Posnikuvar