Watch
Home Архива НЕДЕЉА ЦВЕТНА

НЕДЕЉА ЦВЕТНА

Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: “Распни, распни га!” Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо - и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: “Распни га”! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе! (Свети Теофан Затворник).

Цветна недеља је посвећена сећању на догађај свечаног Уласка Христовог у Јерусалим, где је Он ишао да буде разапет на Крсту и да пострада ради нашег спасења. Тај догађај су описали сви јеванђелисти: Мт. 21, 1-11; Мк. 11,1-11; Лк. 19, 29-44; Јн. 12, 12-19. Празник се назива Цвети или Врбица, због обичаја да се на тај дан освећују палмине гранчице, које код нас замењују гранчице врбе.  Почетак празновања налази своје корене још у давној прошлости. Прво указивање на овај празник налазимо још у IIIвеку код светог Методија, епископа Патарског (+312), који је оставио поуку за тај дан.У IVвеку овај празник се, посведочењу светог Епифанија Кипарског, прослављао веома свечано. Многи од Светих отаца IVвека оставили су своје поуке за овај празник. У VII-IXвекaсвети Андреј Критски, Козма Мајумски, Јован Дамаским, Теодор и Јосиф Студити, а такође и император Византијски Лав Философ, Теофан и Никифор Ксанфопул прославили су празник песмама, које и данас пева Православна Црква. Празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим спада у ред великих празника, али нема ни предпразништва ни попразништва, јер је окружен данима поста Свете Четрдесетнице и Страстне седмице. Али, ипак, иако овај празник нема дан предпразништва, као други велики празници, богослужење читаве претходне седмице, почевши од понедељка, у многим стихирама и тропарима посвећено је догађају уласка Господа у Јерусалим.У петак цветне седмице завршава се пост Свете Четрдесетнице. На тај дан у једној од стихира на „Господи возвах“ пева се: „Заврши се душекорисна Четрдесетница и свету седмицу Страсти Твојих молимо да видимо, Човекољупче“. Лазарева субота и Цвети су прелаз од Четрдесетнице ка Страстној седмици. «Одрешите магаре и доведите ми» (Мт. 21; 2). Исус је у јаслама почео, на магарцу је дошао до краја. У јаслама у Витлејему, на магарцу у Јерусалиму. А док је улазио у Јерусалим, заплакао се када га је угледао. Авраам је видео дан Његов, и обрадовао се. Христос је видео Јерусалим и заплакао је због њега. Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, шта је за мир твој, али је сада сакривено од очију твојих (код Св. Јефрема: али је сада мир сакривен од лица твога) (Лк. 19; 42). Авраам, отац твој, видео је само један дан Мој и обрадовао се; ти си видео и дан и Господа дана. То је Он, Који је заплакао због оних што се нису обрадовали свом Заступнику. Заплакао је и због предстојећег разрушења града, као што је и рекао: Плачите над собом… јер, ево, долазе дани у које ће се рећи горама: Падните на нас… (Лк. 23; 28–30). Авраам виде дан Мој и обрадова се (Јн. 8; 56), односно, у јагњету крај дрвета, које је развезало и ослободило свезаног Исаака, као што је и Господ посредством крста покидао окове незнабожаца. Од Валаама је било скривено лице ангела (4. Мојс. 22; 22– 31), а од тог народа, који је познавао тајну Валаамову, било је скривено лице Господа мира. Од њега је био сакривен мир, а од њих – Господ мира. Деца су клицала и говорила: благослов сину Давидовом! А кад видеше првосвештеници и књижевници… расрдише се и рекоше: чујеш ли шта ови говоре (Мт. 21; 15–16), тј. ако су Ти неугодне њихове похвале, нареди им да заћуте. У Његовом рођењу и смрти невина дечица су украсила венац Његовог страдања. Младенац Јован заиграо је пред Њим у утроби своје мајке, и младенци су били побијени приликом Његовог рођења, уподобивши се гроздовима на Његовом свадбеном пиру. Кад је дошао до дана Своје смрти, опет су Му младенци ускликнули благослов. Узнемирио се град Јерусалим у време Његовог рођења, исто као што је збуњен и пометен био и онога дана када је Он ушао у њега. Кад су књижевници зачули усклике деце и с негодовањем Му рекли: Забрани људима, да би заћутали, Он је одговорио: Ако они ућуте, камење ће повикати (Лк. 19; 40). Они су, дакле, прихватили да је боље да узвикују деца него камење, да се не би, уз узвике скамењеног јестества, заслепљени некако уразумили. И поред тога, тај вапај камења био је с тим циљем сачуван за време Његовог распећа, када су обдарени језиком ћутали, а безгласна природа оглашавала величину Господњу.

(Извор: Гласник 157)

Аудио: Беседа оца Невенка - недеља цветна 2016. године

ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА:


ФОТО: Љ. Д.

 

Изградимо Цркву!

Црквени календар

Crkvenikalendar

Црквени гласник

Crkveniglasnik

Каћин посни кувар

Posnikuvar