Молебани су кратка црквена богослужења којима се верујући обраћају Богу, Пресветој Богородици или Светитељима. Акатисти су кратке службе, у форми песничких дела, који се најчешће служе као део полувечерње службе.
Молебан (молбан), као што и само име говори, јесте једно благоугодно мољење Бога или Светитеља. Молебанима се обављају молитве захвалности или мољења. Осим општег молебана, постоје и молебан захвални за милости примљене од Бога, молебан за исцељење болесног, молебани за случајеве заједничких несрећа: суше, поплаве, рата...
Молебани могу бити заједнички (они који се могу обављати у цркви пре и после Литургије, после јутрења или вечерњег) и лични (који се могу обављати и у кући по жељи верника). Посебни молебан практикује се у дан Нове Године, у Недељу Православља.
Молебани су по свом саставу слични јутрењу.
Молебан свим српским Светитељима се у Саборној Цркви служи свакога уторка у 17:00.
Реч "акатист" води порекло од грчких речи које преведене значе, "да се не седи“. Ове несједалне песме су дела која означавају да се за време акатиста, на служби строго, мора стајати.
Акатисти су написани у славу Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и многих Светаца.
Могу се саставити и служити у току великих непогода, несрећа или пак у захвалност Богу уколико је несрећа избегнута.
Сви данашњи акатисти воде порекло од Великог Акатиста Пресветој Богородици.
.
